TETOVAŽA KAO STRAH, STEREOTIP ILI SIMBOL?
Dobrodošli na naš sajt! Kao ljubitelji tetovaža kroz sadržaj ovog sajta želimo da utvrdimo da li su u savremenom društvu one strah, stereotip, simbol ili pak sve?
Ukoliko se pozovemo na nasleđe i etimologiju, reč tetoviranje potiče od samoanske reči tatau koja podrazumeva običaj svojstven divljim plemenima. Objašnjava li ovo klicu stereotipa koja je opstala i do dana današnjeg, da se samo divljaci tetoviraju?
Videćemo u nastavku...
MALO SMO ĆASKALI...
U svrhu podrobnijeg istraživanja ove teme, pozvali smo naše kolege i prijatelje da nam pomognu u toj misiji...
I MALO ANKETIRALI...
Uradili smo dve ankete, evo kako je prošlo...
Cilj prve ankete jeste da čujemo šta ljudi misle, da li je tetoviranje, kao takvo, rezervisano za marginalizovane grupe ili to postaje deo svakodnevne kulture? Ovom anketom pretežno smo stavili akcenat na problematiku zapošljavanja ljudi koji su istetovirani. Dobijali smo odgovore od ljudi iz različitih poslovnih sektora poput policajaca, prosvetnih radnika, agenata prodaje, državnih službenika i lica zaposlenih na televiziji.
Dominantna grupa ispitanika su žene i starosna grupa između 21 do 35 godina.
Na pitanje da li su zbog tetovaže imali problem prilikom zaposlenja, većina je rekla da nije imala, dok su drugi zbog straha od diskriminacije prikrivali odećom iste.
Na pitanje zašto one mogu da predstavljaju problem prilikom zaposlenja, pojedinci smatraju da su tetovaže odlika neurednih, impulsivnih ili nestabilnih ljudi. Pojedini ih ne smatraju stigmom, ali ističu da ljudi koji su zaposleni u državnim sektorima (medicinski radnik, advokat, sudija, policajac) ne bi trebalo da ih imaju na vidljivim mestima. Određena grupa ljudi osuđuje poslodavce koji ne zapošljavaju istetovirane ljude, smatrajući da je kvalifikacija i obrazovanje radnika daleko primarnije od njegovog fizičkog izgleda.
Na pitanje da li postoje određene tetovaže koje su nepoželjne za pojedine poslove, većina je jasno istakla da su to tetovaže sa eksplicitnim sadržajem, govorom mržnje ili opasne ideologije, sa vulgarnom seksualnom konotacijom, psovkama, tetovaže sa motivom ubistva ( motiv mrtvačke glave) i krađa. Manji broj ljudi smatra neovisno od sadržaja, da je svaka tetovaža na vidljivom mestu validan razlog za problem zaposlenja, a ima i onih koji smatraju da ne postoje nepoželjne tetovaže, već da je sve to stvar ličnog izbora i intime.
A ovo su komentari druge ankete...
U drugoj anketi postavili smo četiri ikonografska tipa tetovaža i na osnovu toga formirali pitanja.
Na pitanje da li smatraju neprikladnim da osobe zaposlene u državnim institucijama imaju tetovažu ili više njih na vidljivom delu kože, većina je rekla da nema, da je tetovaža lična stvar, nastala slobodom volje te osobe, da ne bi trebalo da se deklariše kao neprikladnost u radu u državnim institucijama. Pojedini smatraju nepoželjnim, ako tetovaže na vidnom mestu (lice, vrat, šake) dolaze do velikog izražaja, sugerišući da je takva osoba neprofesijonalna i nesigurna.
Na pitanje da li neka od prikazanih tipova tetovaža u posmatraču budi odbojnost, privlačnost ili neku drugu emociju, zaključili smo da jeTetovaža broj 4 izazvala najveću averziju među ispitanicima, smatrajući je prenaglašenom i neprikladnom za posao. Tetovaža broj 2 kod pojedinih je izazvala negativnu emociju, zbog straha od zmija i simbola koje ona predstavlja.
Tetovažu broj 3 je većina okarakterisala upečatljivom.
Iz ovog upitnika zaključujemo da se većini dopala Tetovaža broj 1 zbog svoje diskretnosti.
Ispitanicima smo takođe pružili mogućnost da se postave u ulogu direkrora ili poslodavca, te smo ih pitali da li bi im neka od ponuđenih tetovaža izazvala nepoverenje ili im to ne bi bilo presudno za datu poziciju. Gotovo većina ljudi (80%) odgovorilo je da to ne bi bilo presudno. Pojedini su odgovorili da bi Tetovaže broj 3 i 4 bile diskutabilne za datu poziciju.
Pitali smo ljude šta misle o tetovažama i šta je njihova svrha. Većina njih je rekla da tetovaže predstavljaju slobodu umetničkog izražavanja. Drugi smatraju da je tetovaža odraz karaktera osobe i da nema konkretnu svrhu. Pojedini, istetovirane osobe smatraju nesigurnima, na neki način mazohistima i egzibicionistima. Postoje i oni koji tetovaže gledaju kroz prizmu puke estetike, lišene bilo kakve dublje simbolike, kao i onih koji ne vide nikakvu svrhu tetoviranja.
Na pitanje šta misle zašto i dalje postoji animozitet prema tetoviranju, iako smo svedoci da tetovaže postaju deo šire mase, a ne deo hermetički zatvorenog kruga, većina ovu odbojnost pripisuje strahu od različitosti, dok je drugi vezuju za sekte. Pojedini smatraju da smo društvo puno predrasuda, koji svoju kritiku prema tetovažama opravdavaju tradicijom koja sama po sebi ne propisuje način na koji bi trebalo da se ponašamo u razumevanju ovog fenomena. Mnogi gledaju na tetovaže kao na (izvitoperenu) tekovinu savremenog doba.